Košulja

Utorak, na poslu. Radim potpuno udubljena u detalje novog projekta. Koncentracija je veoma dobra, to me raduje. U drugom planu je završna priredba mog predškolca koja se održava sutra. Isplanirala sam šta će obući - lepu majicu i farmerke. Rekli su da deca obuku nešto svečanije. Šta sedmogodišnjak može obući da bi svečano izgledao? Oni su uvek slatki, ali svečano… Odjednom, vidim ispred sebe sliku svog sina u beloj košulji sa plavom mašnicom. Ali… on uopšte nema belu košulju, zbunjena sam… Slika je i dalje tu. I ideja koja nastaje. On MORA imati belu košulju sutra!

- Halo, mama! Ja sam. Slušaj, uzmi onu Nešinu plavu košulju i izvadi šnit, molim te. Kad dođem ja ću mu skrojiti i sašiti belu košulju za priredbu.

- Ali šta ti je odjednom - čudi se moja majka - pa rekla si da će obući onu narandžastu majicu…

- Ne znam šta mi je, ali molim te uradi to!

- Svašta! Dobro, uradiću…

Po dolasku iz vrtića moj dečak i ja pričamo o tome kako je prošao dan. On neumorno cvrkuće, razgovaramo i o rođendanu koji se približava.

- Mama, rekli su da mora bela košulja sutra!!!!

- Kad su rekli?

- Jutros.

Majka i ja se zgledasmo. Dete mi je poslalo sliku kako treba da izgleda! Nije mi bilo teško da radim duboko u noć da bi on ujutro imao spremnu, prvu belu košulju u životu.

- Puno ti hvala, mama. Vidim da si se baš potrudila - reče mi kad je obukao i video da je to košulja kakvu je želeo.

A ovo je slika koju mi je poslao:

 

Nije fer

- Ti i tata me nikad ne terate da pojedem sve iz tanjira ako ne mogu…
- Da.
- A baba me tera, kaže - ne može da se baca hrana.
- Pa nije lepo da se baca hrana, Nešo.
- Da, ali nije lepo ni da se maltretira čovek.

Tito

- Mama, postoji li život posle rođendana?
- Kako to?
- Lepo, svaki čovek živi do 88. rođendana i posle toga umre.
- Koji to čovek?
- Tito.

Voda

- Od sve hrane u vrtiću, najviše volim  - vodu?

- Kako to?

- Lepo, imamo metalne lončiće pored tanjira i u njima je sok ili voda. Ja više volim vodu jer onda mogu da popijem sve i da tražim još!!!

Evolution

- Mama, u sledećem životu ću biti biljka - reče mi Neša iznenada.

- Zašto?

- Zato što sam prošao kroz sve stadijume: bio sam riba, vodozemac, sisar, samo još biljka nisam bio.

 

Mind

 

- Uh, mislim da sam sada upotrebio svu svoju pamet - reče Neša po završenom testiranju kod psihologa za upis u prvi razred.
- Stvarno?
- Da, to znači da više ne mogu da rešavam zadatke u vrtiću…

Energija

- Nešo, u Tai Chiju postoji način da obnovimo energiju koju smo izgubili…
- Misliš - kao kad puniš baterije?
- Da.
- Kako se to radi?
- Postoje vežbe i tehnike disanja. Energija se obnavlja direktno iz Zemlje…
- Mama, čini mi se da to na šestom spratu ne može da funkcioniše.

Cezar

- Želeo bih da idem u Rim - reče mi Neša.
- Zašto?
- Hoću da upoznam Cezara.
- Zbog čega?
- Da bih ga pobedio i uzeo mu carstvo.

Evropa

- Da li si znala da Evropa više nije u Srbiji? - upita me Neša.

- Kako to?

- Lepo. Otišla je.

Elektroni

-          Postoje zli elektroni, oni se nahvataju na onim žičicama i prave probleme u računaru.

-          Stvarno?

-          Da, onda isključiš računar, sačekaš da oni odu i ponovo uključiš.

-          Otkud znaš sve to?

-          Rekao mi  tata.