12

Crisis

Kriza inspiracije, raspoloženja, blog identiteta, uopšte identiteta… Empty space… Ravnodušnost… Bilo je još ovakvih perioda. Obično bi se se nenadano okončali tren pre brisanja svih postova i čitavog bloga. Nekim čudom sve bi ponovo dobilo smisao, našao bi se razlog zašto ovo_i_ono i život bi ponovo postao lep. Sada ne nalazim tu iskru… Zato neću ni o čemu odlučivati. Pustiću da mi vreme došapne odluku.

Advertisements
27

Odmor?

Ne mogu reći da nije bilo lepih momenata. Prvi dodir praelementa i uživanje u plutanju sa ahhhhhhh efektom. MmmMMMMmmmmMmmmMMMM moja melodija koju sam pevala plutajući. Samo tada sam pevala. Još nekoliko takvih trenutaka ali nižeg intenziteta. Šum kao kad prisloniš školjku na uvo, a školjka je bila čitavo more. Hladovina kafea pored plaže i prvi gutljaj hladne nes kafe sa pogledom na pučinu. Povetarac na brodiću kojim idemo na bezobrazno skupo i kratko obilaženje susednih plaža.

Kuća iz sna

Ponovljeno na traženje mog sina koji je prvi izlet proveo igrajući tetris, ali drugi pokušaj nije dozvao osmeh na moje lice, osim što sam ponela aparat i zabeležila nekoliko pejzaža.

Hridi

Šetnja plažom uveče, smiraj dana koji podseća na tinejdžerska bezbrižna letovanja i zaziva opasno slatki ukus prošeka na jeziku. Pet knjiga koje sam pročitala, ponovo otkrivena strast čitanja. Internet kafe koji smo posetili tri puta, poznati dašak civilizacije. Radost mog sina kad dobije igračku, sladoled, časopis. Moja radost jer je naučio da čita, a počeo je i da piše.

Sladoled i telefon

Premalo. Sve bi moglo stati u pet dana. Ostalih deset bila je zbirka neugodnosti, neprijatnosti, nedostataka, napora, maltretiranja, nastojanja da se kompenzuju neugodnosti, neprijatnosti, nedostaci. Suviše za moj jedini odmor ove godine.

Lista NIKAD VIŠE je uvećana za neke stavke:
Nikad više u sezoni na crnogorsko more.
Nikad više u varijanti „soba sa upotrebom kuhinje i kupatila“.
Nikad više rastojanje soba – plaža veće od 100m.
Nikad više autobusom na more.
Nikad više kofer koji ne mogu da podignem (ima točkove, ali ipak ga treba preneti preko ivičnjaka i sl.)

Evo me u pokušaju da se integrišem i pripremim za posao sledeće nedelje. Svodim na minimum uticaj spoljnog sveta, zvuke, slike i pokrete. Dete je u poseti ocu. A ja tek sada imam malo PRAVOG odmora koji sam zaslužila, bog mi je svedok.